Da bi razrešili dilemu, pogledajmo malo historiju ronjenja. Ono što razlikuje CMAS škole (Confederation Mondiale Activités Subaquatiques / World Underwater Federation) od drugih ronilačkih škola je u tome što je CMAS neprofitna organizacija koja okuplja sve nacionalne ronilačke saveze sveta, te je time krovna ronilačka organizacija u svetu za razliku od raznih privatnih ronilačkih škola koje u zadnje vreme sve više i više susrećemo i kod nas.

CMAS je prvo internacionalno udruženje ronilaca i ronilačkih škola na svetu, osnovano davne 1959. godine od strane legendarnog istraživača morskih dubina J.Y.Coustea. S obzirom da 1959 godine ronjenje nije bilo razvijeno kao sportska disciplina, nego su se ronjenjem bavili samo profesionalci (vojska, policija, spasioci), CMAS je tada postavljao vrlo visoke standarde za davanje lisensi za ronjenje.

Prvi kursevi ronjenja trajali su po 6 meseci (preuzeti sa vojne obuke). Ne zaboravite da je tada i ronilačka oprema bila na puno nižem tehničkom nivou nego danas (kompliciranija, nesigurnija) , pa se od budućih ronilaca zahtevalo veliko znanje i visoka fizička pripremljenost. Treninzi su bili naporni i česti, pa je puno kandidata odustajalo, ali oni koji su završili školu bili su vrhunski ronioci, sa dovoljno iskustva za sve izazove ronjenja.

Sledećih 10-ak godina dogodilo se više stvari. Počeo se razvijati morski turizam i u morskim egzotičnim zemljama, koje su počele nuditii ronjenje kao dio turističke ponude i samim time se povećao i broj ljudi zainteresiranih za ronjenje. I tada dolazi do problema. CMAS-ova škola traje 6 meseci, a prosečan turista na moru ostaje 2-3 nedelje.

Ronilački instruktori se tada udružuju u razne organizacije i dolazi do osmišljavanja raznih ronilačkih kurseva, škola i tečajeva, prilagođenih turistima i kratkim rokovima. U prilog tome ide, da što je više ljudi bilo zaintresovano za ronjenje, pojavilo se tržište za prodaju ronilačke opreme, i proizvođači ronilačke opreme su se bacili na modernizaciju ronilačke opreme.

U tom periodu nastaje i većina ronilačkih škola ronjenja kao što su PADI (Professional Association of Diving Instructors), NAUI (National Assosiation of Underwater Instrucrors), NASDS (National Assosiation of Scuba Diving Shools), SAA (The Sub-Aqua Assosiation), SSI (Scuba Shools International) i mnoge druge.

Napretkom tehnologije i modernizacijom ronilačke opreme, omogućilo se zainteresovanima za ronjenje da u kraćem periodu savladaju kurseve ronjenja, jer budući ronioci nisu više morali imati vrlo visoku fizičku kondiciju kao nekad, već je omogućeno, da i ljudi prosečne fizičke kondicije postanu ronioci.

I sam CMAS je zbog toga prilagodio kriterije u trajanju kurseva (ne traju više 6 meseci), ali još uvijek ima najviše kriterije i standarde za ronioce i ronilačke klubove i zbog toga su i jedina ronilačka organizacija priznata od Međunarodnog Olimpijskog Komiteta (MOK).